Svaki deseti stanovnik spreman da spakuje kofere u potrazi za boljim životom
Tiho nestajanje Srbije se ne samo nastavlja već i svakom godinom pojačava, a poslednji podaci govore da je za deceniju i po čak 654.000 stanovnika napustilo našu zemlju.
Prema zvaničnim podacima, iz Srbije u OECD zemlje od 2005. do 2014. prosečno godišnje je emigriralo 46.000 ljudi. Nakon 2014. taj broj raste na preko 60.000 godišnje.
Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces, s druge strane, svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Naime, čak 16 odsto iseljenih iz Srbije ima visoko obrazovanje.
654.000 ljudi napustilo je Srbiju od 2000.godine, a najviše ih je napustilo 2015.godine i ta brojka iznosi 60.000 ljudi. Ovo pokazuje najnovije istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), po kojem je broj ljudi koji migriraju iz Srbije udvostručen u poslednjih deset godina.
To praktično znači da je svaki deseti stanovnik spreman da spakuje kofere u potrazi za boljim životom.
Ekonomski razlozi uglavnom pretežu kada se anketiraju ljudi koji napuštaju zemlju. Nedostatak posla, neadekvatne radne ponude u odnosu na obrazovanje, ali i visok stepen korupcije i manjak demokratije neki su od razloga koji ljude nateraju da naprave radikalan rez u svom životu i sreću potraže u drugoj zemlji.
Prema pomenutom istraživanju, Srbi najviše poverenja imaju u Nemačku, njenu privredu i demokratski poredak, gde je čak 27 odsto ekonomskih emigranata, u brojkama je to 179.000, potražilo posao i bolju budućnost za sebe i svoju porodicu.
Slede Austrija (105.000) i Švajcarska (68.000), i iz ranijih talasa emigracije omiljene destinacije srpskih građana…
Istraživanje naslovljeno “Migracije i zdravlje” ukazalo je i na to da bi skoro četvrtina građana (24 odsto) bilo spremno da se iseli kada bi imalo priliku!
Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki, gotovo nikakvi.
Mladi tvrde da iz zemlje odlaze u potrazi za boljim standarom i prihodima, a kako navode, žele da “žive” a ne da “preživljavaju.”
Početkom 2018. godine, istraživanje rađeno na 11.000 studenata pokazalo je da svaki treći student planira da ode u inostranstvo posle završetka sudija, a da polovina njih ne razmišlja da se vrati.
Drugo istraživanje, koje je tokom jula 2018. godine sprovela organizacija “Srbija 21”, pokazuje da 1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode. Od ukupnog broja onih koji bi da odu, gotovo polovina ne planira da se vrati.
Kofere bi da spakuje 450.000 mladih – 36 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina.
Mnogi od njih ne planiraju povratak.
Izvor: Espreso
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja se primenjuje već šestu godinu, najverovatnije će biti ukinuta krajem ove godine.
Kako navodi list Politika, pozivajući se na nezvanična saznanja, planirano je da se od 2020. godine primenjuje novi mehanizam zapošljavanja u celom javnom sektoru, prema takozvanim kadrovskim planovima.
To znači da vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje neće više davati zeleno svetlo za popunjavanje svakog pojedinačnog radnog mesta, već će samo odobravati plan zapošljavanja u određenom državnom organu.
List podseća da su kadrovski planovi ranije postojali u ministrstvima i državnim organima, što je značilo precizno planiranje poslova i broja ljudi, a da bi sada, kako navodi, trebalo da se primenjuju na celo javni sektor, to jest na škole, bolnice, domove zdravlja.
Ukidanje zabrane zapošljavanja jedna je od tema o kojima će Branko Ružić i Siniša Mali, ministri državne uprave i finansija, razgovarati sa misijom MMF-a, koja do 5. februara boravi u Beogradu.
Po podacima Foruma dijaspore “Moju zemlju srce bira”, najviše novca i ovaj put stiglo je iz Nemačke – oko 730 miliona evra, dok je druga Švajcarska sa 390 miliona.
Pretpostavlja se da od gastarbajtera stigne i mnogo više od pomenute registrovane tri miljarde, ali ti novci putuju ilegalnim kanalima, preko poznanika, vozača, pisama ili prosto donesu kada dođu da obiđu zavičaj i porodicu.
Zoran Ilić, privrednik i povratnik iz emigracije koji okuplja biznismene oko pomenutog Foruma, kaže da je njihovo istaživanje pokazalo kako naša dijaspora raspolaže sa efektivom od 300 milijardi evra.
Reč je o 10 bruto domaćih proizvoda Srbije, ali problem je što ljudi iz dijaspore često ostaju razočarani posle pokušaja ulaganja u maticu.
Naš forum povezuje privrednike. Selektirali smo naše proizvode koje oni mogu da ponude od Beča do Čikaga i to je naš prvi zajednički korak, kaže Ilić.
Čekajući da se desi investicioni bum od sunarodnjaka iz belog sveta, građani Srbije za sada od njih najviše dobijaju pomoć. Često za lečenje.
Prema rezultatima istraživanja o donacijama iz dijaspore za filantropske svrhe u Srbiji, koje je nedavno udruženje “Koalicija za dobročinstvo” sprovela u 83 različite države sveta, više od 21 odsto naše dijaspore doniralo je u Srbiji u proteklih godinu dana. Najveći broj donacija upućen je za rešavanje zdravstvenih problema, čak 66,7 odsto.
Kako kaže Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, dotacije od dijaspore su dragocene jer imamo sve sporiji rast izvoza pa nam one pokrivaju bilans plaćanja sa inostranstvom.
“To nisu krupne dotacije, nego sitne, ljudi promene nekoliko stotina evra i trude se da prežive. Povećanje ukupne sume govori nam i o sve bržoj migraciji stanovništva u inostranstvo. Više ljudi odlazi, a oni koji ostaju, sve više su u položaju da im treba novac.”
Druga stvar je sve veća razlika u standardu nas i zemalja odakle novac dolazi, jednostavno mi njih ne sustižemo, a oni napreduju, rekao je Kovačević.
Kako dodaje, klima za ulaganje u Srbiji je loša, pre svega zbog korupcije. S druge strane, mnogi naši privrednici iz inostranstva opekli su se u pokušajima ulaganja u srpsku privredu.
Izvor Blic