Albanska ministrka za energetiku i infrastrukturu Belinda Balluku izjavila je da će zaustaviti izgradnju novih hidroelektrana (HE) i pokrenuti istragu o 182 dozvole izdate za izgradnju 440 postrojenja.
Najava je usledila nakon sastanka sa stanovnicima Gramša koji protestuju zbog izgradnje dve HE na reci Devol. Elektrane bi trebalo da budu izgrađene u blizini kanjona Holta, popularne turističke destinacije.

Koncesiju za ove elektrane odobrio je bivši ministar za energetiku i infrastrukturu Damian Gjiknuri, koga je u fotelji ministra, pre dve nedelje, zamenila Balluku.

Kako je preneo Rojters, Balluku je izjavila da je vreme da se analizira zašto se ne realizuje većina ugovora o dozvolama za gradnju HE, da se analizira politika ohrabrivanja gradnje malih hidroelektrana (MHE) i da se definiše strategija za budućnost.

Potreban nam je balans između ekonomskog razvoja i zaštite prirodnih bogatstava, koja su nešto najvrednije što Albanija ima, rekla je Balluku.

Prema njenim rečima, od sredine 2000. godine, kada je deficit u proizvodnji električne energije izazvao duge restrikcije, albanske vlade su potpisivale ugovore o izgradnji, uglavnom MHE, ali do sada je samo 96 postrojenja, za koje je potpisano 73 ugovora, operativno.

Balluku je rekla da bi šteta koju su ove MHE izazvale mogla da nadmaši svaku ekonomsku dobit.

Odlučila sam da zamrznem sve ugovore koji nisu realizovani, dok ne dobijemo detaljan izveštaj o njihovom statusu, navela je ministarka.

Provera će obuhvatiti da li su izvođači izgradili postrojenja prema planu i predviđenom roku, te da li su se pridržavali ekoloških zahteva.

Zakon, koji je izradilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, biće početkom 2019. godine prosleđen vladi i parlamentu, izjavio je državni sekretar u tom ministarstvu Ivan Karić za britansku agenciju Rojters.

"Ukoliko se nastavi ovaj ekstremno neekološki trend preusmeravanja rečnih tokova u kanale, uskoro ćemo zauvek izgubiti više hiljada kilometara balkanskih tokova i reka", reako je Karić.

Dodaje i da bi, prema novom zakonu, male hidroelektrane koje su već izgrađene mogle izgubiti pravo na subvencije za isporuku energije ako se utvrdi da ne poštuju ekološke procedure.
Nevladine organizacije Rivervoč (Riverwatch) i Evronejčer (EuroNatur) objavile su danas dokument koji pokazuje da su tri četvrtine reka na Balkanu toliko ekološki vredne da bi na njima potpuno trebalo zabraniti razvoj hidroelektrana.

Te dve organizacije se zalažu za očuvanje mreže vodnih tokova na Balkanu koju nazivaju "plavim srcem" Evrope, procenjujući da rečna mreža od Slovenije do Grčke iznosi čak više od 80.000 kilometara.

Vlasti i investitori širom regiona Zapadnog Balkana, dodaje Rojters, smatraju da je hidroenergija ekološka alternativa za druge izvore energije, i navode da bi zemljama u regionu ona mogla da pomogne da dostignu ciljne nivoe energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj energetskoj potrošnji, koje treba da ispune kako bi se priključile Evropskoj uniji.