Oboljenja bubrega se mogu od samog početka ispoljiti burnom simptomatologijom, ali isto tako mogu dugo trajati bez ikakvih simptoma i znakova bolesti. Zavisiće od toga da li je oštećen samo jedan ili oba bubrega, od vrste oboljenja, od otoka, ali i mogućih komplikacija.

Ipak neki subjektivni simptomi mogu pobuditi sumnju da se nešto dešava sa bubrezima, pa nije na odmet malo obratiti pažnju i oslušnuti sopstveni organizam. U urinu se gotovo obavezno prikazuju izvesne promene kod poremećaja rada bubrega. Uz redovne lekarske preglede i samoposmatranje, neke bubrežne bolesti se mogu otkriti na samom početku.
bubrezi

Otoci
Jedan od prvih karakterističnih znakova da bubrezi ne funcionišu su otoci. Nastaju zbog toga što se suvišna voda nagomilava ui međućelijskom prostoru, jer ne može da se izluči u dovoljnoj količini na prirodan način – putem bubrega. Osim toga otežano je i izlučivanje soli (natrijumovih, hloridnih, kalijumovih, kalcijumovih jona), pa se dodatno povećava difuzija tečnosti u međućelijski prostor, što povećava otoke.
Nisu svi otoci bubrežnog porekla, mogu se javljati i kod srčanih, endokrinih bolesti, kod smetnji oticanja limfe, kod alergija, bolesti jetre, infekcija, čak i kod gladovanja. Ako su ograničeni na jedan deo tela npr. podlaktica jedne ruke, verovatnije je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji ili ujedu insekta i drugoj vrsti povreda kože.
Na bubrežne otoke se sumnja kad se javljaju otečeno lice, šake, uglavnom u jutarnjim satima, po buđenju. Otoci su najizraženiji na delovima tela sa rastresitim vezivnim tkivom, kao što su očni kapci (i donji i gornji), šake, stopala, oko gležnjeva, nekad čitavo telo. U teškoj bubrežnoj disfunkciji tečnost se nakuplja i u telesnim šupljinama ( srčanoj, plućnoj, trbušnoj maramici) ometajući rad vitalnih organa.
Karakteristika bubrežnih otoka je da su na dodir topli, koža je bleda, a pritiskom prsta na otečeni predeo ne ostaje otisak prsta. Nemaju veze sa položajem tela.
Povećanje telesne mase
Povećanje telesne mase kod bubrežnih bolesnika nastaje zbog prekomernog nakupljanja tečnosti, koju bubrezi ne uspevaju da izluče. Bolesnik je vidno otečen, povećavaju mu se obimi i oblik tela. Postaju “okrugli” i teško se kreću.
Telesna masa se često znatno uvećava ,ali je retko prvi znak, obično se javlja kod komplikacija ili uznapredovale bubrežne bolesti.

Zadah iz usta
Neprijatan zadah iz usta potiče od azotnih materija, koje se inače eliminišu preko bubrega. Kako bubrezi ne rade dovoljnim kapacitetom da bi se oslobodili štetnih i toksičnih metabolita, kao što su urea, kreatinin, mokraćna kiselina, onda ih organizam oslobađa kako može – preko sistema organa za varenje. I to počev od usne duplje.
Preko sluzokože usne šupljine se eliminišu azotne materije, pa dah ima miris amonijaka. Nekad je toliko intenzivan da ga osete i bolesnik i svi u okolini njega.
Amonijakalni zadah je znak teškog oštećenja bubrega, terminalne faze bubrežne bolesti i javlja se kod onih koji dugo boluju od neke od bolesti bubrega.

Izgled kože
Koža bubrežnog bolesnika ne mora ,ali može biti drugačija. Uglavnom su bledi, podbulog i otečenog lica ili bledo-sivo-žutog tena. Može se pojaviti i svrab kože.
Opšte tegobe
Malaksalost, slabost, nedostatak energije, smetnje spavanja, gubitak apetita, promenjivo raspoloženje, slabost u rukama i nogama, povišena telesna temperatura i groznica… znaci koji mogu, ali ne moraju obavezno da ukazuju na obolele bubrege.
Javljaju se u sklopu skoro svih oboljenja, ponekad čak i kod zdravih.

Visok krvni pritisak
Povišen krvni pritisak ili hipertenzija je najčešće primarna tj. nepoznatog uzroka. Normalne vrednosti su 120/80, s tim da su dozvoljena manja odstupanja kod starijih osoba. Ipak, kada je iznad 160/95 mora se započeti lečenje, upravo da bi se sprečile promene na organima i njihovim krvnim sudovima (npr.bubrežnim).
Hipertenzija se može javiti i kao posledica neke druge bolesti. Vrlo često je uzrok povišenog pritiska oboljenje bubrežnih krvnih sudova. Suženje (stenoza) bubrežne arterije može biti uzrokovano aterosklerozom ili promenama u zidu arterije. Dakle, oštećeni bubrezi su uzrok tzv. nefrogene hipertenzije.
Oštećenja bubrežnih glomerula nastaju kao posledica dugotrajne hipertenzije ili razvoja maligne hipertenzije, kod koje je dijastolni (donji) pritisak izuzetno visok, preko 120 i ne reaguje na terapiju.
Simptomi renalne hipertenzije su simptomi povišenog pritiska: glavobolja, slabost, malaksalost, smetnje vida. Kod oštećenih bubrega se mogu javiti različite promene u sastavu i količini mokraće.
Hipretenzija bubrežnog porekla se otkriva slučajno ili kada nastupe komplikacije tj. kad dođe do disfunkcije oba bubrega. Kod dijagnostike povišenog pritiska, pre započetog lečenja treba ispitati morfologiju i funkciju bubrega i na taj način otkriti da li je hipertenzija esencijalna (primarna) ili uzrokovana oboljenjem nekog drugog organa (sekundarno nastala).

Količina mokraće
Normalna količina izlučene mokraće u toku jednog dana je oko 1,5 do 2l. Zavisi od količine unete tečnosti i od gubitka iste na druge načine (znojenjem, krvarenjem, stolicom, disanjem…).
U bolestima bubrega može da se pojavi veća odnosno manja količina mokraće, kao i da izlučivanje mokraće potpuno prestane. Izlučivanje količine veće od 2l dnevno naziva se poliurija, a smanjeno izlučivanje, manje od 500ml dnevno oligurija, dok je prestanak izlučivanja ili izlučivanje manje od 100ml urina nazvano anurija.

Izgled mokraće
Osim što se menja količina izlučene mokraće, u obolelim bubrezima promenjena je i njihova koncentraciona moć. Zato se izlučuje manje ili više koncentrovana mokraća, što se može uočiti promenom njene boje.
Previše razređena mokraće je svetla, gotovo providna, a suviše koncentrovana tamno žuta do smeđa.
U zastoju izlučivanja žuči mokraća je boje tamnog piva. Može se pojaviti i crvena boja mokraće. Ako ste jeli jako obojene namirnice (kao npr.cveklu) boja urina verovatno potiče od nje. Međutim, alarmantno je ako je u pitanju krv u mokraći, kada se obavezno treba javiti lekaru.

Krv u urinu
Pojava krvi u urinu može biti očigledna, u vidu ružičaste ili svetlo crvene mokraće ili biti prisutna, a da to nije vidljivo golim okom. Tek se laboratorijskim pretragama otkriva povećan broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u mokraći. Normalno je da ih bude 2-3, najviše 5 eritocita. Višak predstavlja tzv. hematuriju.
Krv može imati poreklo u oštećenju bubrega ili povredi mokraćnih puteva i mokraćne bešike. Pregledom uzorka urina pod mikroskopom videće se sveži ili deformisani eritrociti. Eritrociti promenjenog oblika potiču iz bubrega ili bubrežnih karlica, a sveži iz nižih partija mokraćnog sistema, iz mokraćovoda ili bešike. A uzrokovani su najrazličitijim agensima – od mikroorganizama do benignih i malignih tumora.
U svakom slučaju kada se primeti crvena mokraća znak je da se treba obratiti lekaru.

Bolovi
Bolovi koji potiču od bubrega su lokalizovani u slabinskom (lumbalnom) delu. Javljaju se tupi, povremeni ili stalni bolovi, a mogu da se jave jaki, oštri bolovi tipa kolika.
Bubrežne kolike su karakteristične za prisustvo “kamena u bubregu “. To su bolovi koji počinju u slabinskom predelu, a mogu da se šire prema pupku, prema grudnom košu ili u prepone ili u mokraćnu bešiku. Ne prestaju, ali se menja njihov intenzitet, postepeno dostižu maksimum, pa se malo stišavaju, zatim opet pojačavaju.

Krvna slika

Pregled kompletne krvne slike može ukazati na problem sa bubrezima. Neki od nalaza koji pobuđuju sumnju ili su siguran znak obolelih bubrega su:

Malokrvnost – bubrezi luče eritropoetin koji stimuliše stvaranje eritrocita. Osim toga, zbog učestalih krvarenja u poodmaklim fazama bubrežne disfunkcije može se razviti malokrvnost.
Azotne materije – povišene koncentracije uree, kreatinina i mokraćne kiseline iznad referentnih vrednosti..
Hipoproteinemija je smanjenje koncentracije ukupnih proteina u krvi, udružena je sa proteinurijom. Proteinurija je izlučivanje belančevina putem mokraće. Proteini se pojavljuju u urinu kada su oštećeni glomeruli, kod hipertenzije, mada je proteinurija česta i kod gladovanja, trudnoće… Neophodno je odrediti daljim analizama koji tačno proteini napuštaju krvotok putem mokraće i zbog čega. Treba uraditi elektroforezu proteina i dodatna ispitivanja da bi se odredila tačna dijagnoza, a za dokazivanje prisustva protein u urinu mogu se koristiti obične trake za urin.
Lipidi – povećanje lipida u krvi je odgovor na bubrežni gubitak proteina. Organizam kompenzuje njihov nedostatak stvaranjem lipoproteina, sastavnih elemenata lipida ,pa se samim tim povećava i njihova koncentracija.

Saveti
Neki od ovih znakova su vrlo važni, jer pobuđuju sumnju da nešto nije u redu sa radom do tada zdravih bubrega. Neki se javljaju u već razvijenoj (i dijagnostikovanoj) bolesti, pa imaju značaj u praćenju poboljšanja i pogoršanja bolesti.
Važno je razlikovati bubrežne od srčanih otoka koji su i najčešći. Srčani su hladni, crveni, najizraženiji na nogama, gde je cirkulacija najslabija zbog uticaja gravitacije. Pritiskom na otok potkolenice ostaju otisci vrhova prstiju.

Upozorenja
Lečenje hipertenzije ima poseban značaj, jer upućuje na postojeći problem sa bubrezima, a sasvim sigurno da istom doprinosi, u slučaju nelečenja.
Pre preduzimanja bilo kakvih pokušaja lečenja obavezno konsultovati lekara.