Vesti (42)
Children categories
Šta poskupljuje od 1. januara. Porez na imovinu, Struja, Gorivo...
Written by Kako LakoGrađanima Srbije će od 1. januara naredne godine mesečno za osnovne račune biti potrebno i po nekoliko hiljada dinara više. Najavljena su poskupljenja goriva, cigareta, TV pretplate, a pojedine opštine treba da očekuju i veći porez na imovinu, kao i račune za vodu...
Izmenama pojedinih zakona propisane su veće akcize i takse, pripremljene su nove prosečne vrednosti kvadrata nekretnina, a pojedine režije poskupele su posle četiri stagnacije cena. Takođe, stanje na svetskom tržištu utiče i na cene pojedinih roba i usluga i u našoj zemlji što će uticati i na rast cene goriva.
Vozači bi već od sledećeg meseca mogli da očekuju nove cenovnike na benzinskim pumpama, pošto je vrednost nafte na svetskim berzama porasla čak za 33 odsto u poslednjih mesec i po dana.
Sirova nafta "brent" je prošle nedelje, prvi put od marta, na svetskim berzama dostigla vrednost od 50 dolara po barelu. Poznavaoci prilika očekuju da će se to odraziti i na cenu goriva u našoj zemlji, koje bi već u januaru moglo da poskupi od dva do četiri dinara po litru. Ipak, nešto je realnija procena da bi se globalna dešavanja mogla preliti na srpsko tržište tek za dva ili tri meseca, jer otrilike toliko unapred srpski naftaši kupuju sirovinu na svetskoj berzi.
Prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizama u naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje običnih cigareta i nesagorevajućeg duvana, a prvo koje će se desiti biće već u januaru naredne godine i to za 10 dinara po paklici.
Nafta
Nafta, Foto: Shutterstock
Razlog za to je uvećanje specifične akcize za dinar i po kod cigareta po paklici, pa će država po ovom osnovu od Nove godine uzimati proizvođačima 76,75 dinara umesto dosadašnjih 74,50. To je norma koja je predviđena novim zakonskim rešenjem po kome će se dva puta godišnje, sve do kraja 2025. godine, za 1,5 dinara uvećavati specifična akciza. Uz nju se na cenu cigareta zaračunava i propocionalan komponenta ovog nameta od 33 odsto, koja ostaje nepromenjena i u naredne četiri godine.
Na sve to se dodaje i PDV, pa će zbog uvećanih državnih nameta proizvođaći povećati cenu za 10 dinara. Tako će najjeftinije zadovoljstvo pušače koštati 270 dinara, a oni koji vole kvalitetniji duvan, moraće iz džepa da izdvoje i 400 dinara.
Cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici.
Nakon prošlogodišnjeg poskupljenja TV pretplate, sa 220 na 255 dinara mesečno, od 1. januara će sve građane Srbije dočekati još viša taksa za javni medijski servis. Naime, predlogom izmena Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse, koji je ušao u skupštinsku proceduru, propisano je da će se pretplata za RTS i RTV od 1. januara 2021. godine povećati sa dosadašnjih 255 dinara na 299 dinara.
Istim zakonskim predlogom predviđeno je da se do 31. decembra naredne godine RTS i RTV delimično finansiraju preko pretplate, a delimično iz budžeta države. Taksa će se i dalje naplaćivati kroz objedinjeni račun za struju.
Skupština grada Beograda donela je odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadrata nekretnina za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu. Od ovih brojki i parametara najviše zavisi visina poreza na imovinu koji će tokom naredne godine plaćati Beograđani, a on bi mogao da bude veći od šest odsto u odnosu na 2020. godinu.
Još uvek nije poznato da li će biti povećana i visina poreza, ali je već sada jasno da će pojedini vlasnici stanova i kuća u glavnom gradu plaćati veće dažbine pošto je porasla vrednost njihovih nekretnina. Na primer, procenjena cena kvadrata na osnovu koje se izračunava porez na imovinu, za ekstra zonu poslovanja, u 2020. iznosio je 195.052 dinara za stan, dok će naredne godine on biti 206.838 ili šest odsto veći. Istovremeno postoje delovi Beograda u kojima će građani plaćati i manji porez na imovinu. Veći porez za sada su najavili i Kragujevac i Bor.
Cena za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda za sve kategorije potrošača u Beogradu biće od 1. januara veća za pet odsto. JKP Beogradski vodovod i kanalizacija je saopštilo da će cena kubnog metra isporučene vode za kategorije "domaćinstva“ i "sportsko-rekreativni centri - bazeni" ubuduće iznositi 59,46 dinara, odnosno 24,04 dinara za odvođenje otpadnih voda. Za kategoriju "ostali potrošači" cena isporučene vode će biti 98,40 dinara, a za odvođenje otpadnih voda 52,95 dinara.
Na osnovu dosadašnje prosečne potrošnje četvoročlanog domaćinstva u Beogradu, to će značiti uvećanje mesečnog računa za oko 55 dinara (voda), odnosno za oko 80 dinara (voda i kanalizacija). Cena za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda poslednji put je korigovana 1. avgusta 2016. godine. Stiže i novi porez kaka Srbija do sada nije imala. Ako dobijete ovo na poklon dobro razmislite da li da ga prihvatite.
Kako je Novak Đoković pomagao u vadjenju krompira
Written by Kako LakoNajbolji teniser sveta Novak Đoković poznat je šaljivdžija i "glumac", voli publiku da zasmeje na mečevima, ali i na društvenim mrežama, podeli sa njima lepe i drage trenutke. Ovoga puta na Instagramu je pokazao svojim obožavaocima i da je vadio krompir u Brzeću, na Kopaoniku.
"Zahvalan sam na iskustvu koje sam doživeo u Brzeću. Ljudi iz ovog kraja su veoma prijatni, ali u isto vreme i jako vredni, a svako od njih ima neku autentičnu i interesantnu priču. Srce mi je puno što oživljavam brojne uspomene iz detinjstva. Srećem dosta ljudi koji su bili deo mog odrastanja i koji su mi pomogli da živim svoj san, kao profesionalni teniser. Zaista sam pun emocija. A usput sam dobio i poneki krompir, za trud", naveo je Nole
Od avgusta potrošače gasa, struje i goriva u Srbiji očekuje novo poskupljenje zbog uvođenja novog nameta za unapređenje energetske efikasnosti, piše list „Politika“ u izdanju za sredu.
„Politika“ je prenela da će građani na utrošen kubik gasa i litar goriva plaćati 0,15 dinara, dok na utrošen kilovat-sata struje plaćati 0,015 dinara.
Novac od tog nameta biće korišćen za zamenu vrata i prozora u zgradama i za toplotnu izolaciju, kao i za ulaganje u kotlove za grejanje.
Javno preduzeće „Srbijagas“ je saopštilo da je obavestilo svoje potrošače da će povećanje cene početi s julskim računima za gas i da će se naknada usklađivati jednom godišnje.
Julski računi za struju takodje će biti uvećani, jer je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara predvidjeno da taj novi namet plaćaju i svi koji troše struju.
Takođe, i vozači će na svaki litar benzina, dizela i auto-gasa morati da plaćaju tu naknadu.
„Politika“ je prenela da sav taj novac neće ići ni „Srbijagasu“, ni EPS-u, ni naftnim kompanijama, nego direktno u državni budžet Republike Srbije odakle bi trebalo da se iskoristi za unapredjenje energetske efikasnosti.
UPOZORENjE RHMZ: U naredna dva sata jaki pljuskovi, grmljavina, olujni vetar
Written by Kako LakoRepublički hidrometeorološki zavod izdao je večeras hitno upozorenje na jake pljuskove sa velikom količinom kiše, grmljavinom i olujnim vetrom.
"U naredna dva sata oblačnost koja na severozapadu Bačke uslovljava jake pljuskove sa količinom kišše od oko 30 mm u kratkom vremenskom periodu i kratkotrajno jakim i olujnim vetrom, premeštaće se dalje ka severu Banata", navodi se na sajtu RHMZ.
Slične vremenske neprilike zahvatiće Srem, Mačvu i deo Podrinja.
Upozorenje važi do 23.44 časova, navodi RHMZ.
Prema podacima sa glavnih meteoroloških stanica, kiša sa grmljavinom je sada na Paliću i u Somboru
Srbi uskoro ispod jedne šljive. 700 000 ljudi napustilo zemlju.
Written by Kako LakoSvaki deseti stanovnik spreman da spakuje kofere u potrazi za boljim životom
Tiho nestajanje Srbije se ne samo nastavlja već i svakom godinom pojačava, a poslednji podaci govore da je za deceniju i po čak 654.000 stanovnika napustilo našu zemlju.
Prema zvaničnim podacima, iz Srbije u OECD zemlje od 2005. do 2014. prosečno godišnje je emigriralo 46.000 ljudi. Nakon 2014. taj broj raste na preko 60.000 godišnje.
Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces, s druge strane, svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Naime, čak 16 odsto iseljenih iz Srbije ima visoko obrazovanje.
654.000 ljudi napustilo je Srbiju od 2000.godine, a najviše ih je napustilo 2015.godine i ta brojka iznosi 60.000 ljudi. Ovo pokazuje najnovije istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), po kojem je broj ljudi koji migriraju iz Srbije udvostručen u poslednjih deset godina.
To praktično znači da je svaki deseti stanovnik spreman da spakuje kofere u potrazi za boljim životom.
Ekonomski razlozi uglavnom pretežu kada se anketiraju ljudi koji napuštaju zemlju. Nedostatak posla, neadekvatne radne ponude u odnosu na obrazovanje, ali i visok stepen korupcije i manjak demokratije neki su od razloga koji ljude nateraju da naprave radikalan rez u svom životu i sreću potraže u drugoj zemlji.
Prema pomenutom istraživanju, Srbi najviše poverenja imaju u Nemačku, njenu privredu i demokratski poredak, gde je čak 27 odsto ekonomskih emigranata, u brojkama je to 179.000, potražilo posao i bolju budućnost za sebe i svoju porodicu.
Slede Austrija (105.000) i Švajcarska (68.000), i iz ranijih talasa emigracije omiljene destinacije srpskih građana…
Istraživanje naslovljeno “Migracije i zdravlje” ukazalo je i na to da bi skoro četvrtina građana (24 odsto) bilo spremno da se iseli kada bi imalo priliku!
Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki, gotovo nikakvi.
Mladi tvrde da iz zemlje odlaze u potrazi za boljim standarom i prihodima, a kako navode, žele da “žive” a ne da “preživljavaju.”
Početkom 2018. godine, istraživanje rađeno na 11.000 studenata pokazalo je da svaki treći student planira da ode u inostranstvo posle završetka sudija, a da polovina njih ne razmišlja da se vrati.
Drugo istraživanje, koje je tokom jula 2018. godine sprovela organizacija “Srbija 21”, pokazuje da 1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode. Od ukupnog broja onih koji bi da odu, gotovo polovina ne planira da se vrati.
Kofere bi da spakuje 450.000 mladih – 36 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina.
Mnogi od njih ne planiraju povratak.
Izvor: Espreso
Doktor sme da primi poklone do 500 evra vrednosti
Written by Kako LakoMedicinski radnici u Srbiji smeju da prime od pacijenta nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 2.726 dinara, a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu od 54.521 dinara, sledi iz odredbi novog zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Nova ekonomija piše da u nedavno usvojenom zakonu navodi se da se ne smatra korupcijom i sukobom intresa "iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji". Prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa (neto) za januar 2019. iznosila je 54. 521 dinara (462 evra).
Međutim, u zakonu nije predviđeno na koji vremenski period se odnosi ukupna vrednost poklona koje pacijent poklanja medinskim radnicima, piše Nova ekonomija.
Zakon je definisao da zdravstveni radnik i član organa u zdravstvenoj ustanovi, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti.
Izvor: N1 Foto: Politika
Televizijski kanal TOP, koji je deo kompanije United Media, 1. aprila startuje sa novom programskom šemom u kojoj će se, pored vrhunskog serijskog i filmskog programa, naći talk show emisije političkog i zabavnog karaktera a na male ekrane će vratiti omiljena TV lica koja gledaoci nisu imali prilike da gledaju u poslednje vreme.
U želji da publici ponudi što širi i kvalitetniji izbor programa, TOP je u svoju ponudu uvrstio i kultne emisije kao što su politički talk show “Utisak nedelje” sa Oljom Bećković, jutarnji program “Mentalno razgibavanje”, a biće emitovan i serijal Insajdera “Male Velike Priče”.
“Utisak nedelje” svakako je obeležio decenije za nama, a od emitovanja poslednje emisije prošle su četiri i po godine. Gledaoci TOP kanala će nedeljom uveče moći da uživaju u ovom prepoznatljivom formatu koji će, kao i do sada, uređivati i voditi Olja Bećković.
“Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da objavimo da smo sa autorkom emisije Oljom Bećković postigli dogovor i što se jedna takva emisija kao što je ‘Utisak nedelje’ vraća na male ekrane, baš na TOP kanal. Ukidanje emisije na jesen 2014. godine ostavilo je prazninu u medijskom prostoru Srbije, a osluškujući želju publike, videli smo da nedostaje otvoren i beskompromisni način razgovora Olje Bećković i njen stil uređivanja. Emisija će ići svake nedelje, zadržaće svoj prepoznatljiv koncept u kojem će autorka sa svojim gostima u studiju razgovarati o događajima koji su obeležili proteklu sedmicu”, navode u TOP kanalu.
Jutarnji termin na TOP televiziji biće rezervisan za “Mentalno razgibavanje” koje će gledaoci ne samo moći da gledaju na malim ekranim već i da slušaju direktan lajv strim. Ova emisija je na najvećim radijskim stanicama u Srbiji gde je emitovana obarala sve rekorde slušanosti. Darku Mitroviću će se u studiju TOP kanala pridružiti Veljko Pajović koji je godinama vodio i uređivao “Beogradsku razglednicu” na Studiju B.
Pored toga što će se truditi da slušaoce i gledaoce nasmeju od ranog jutra pre polaska na posao, autori “Mentalnog razgibavanja” će obrađivati i relevantne teme sa sagovornicima.
U okviru nove programske šeme, na TOP kanalu biće emitovana i nova emisija produkcije Insajder “Male Velike priče”. Redakcija Insajder koja petnaest godina otkriva sistemske probleme iza kojih se kriju zloupotrebe i kriminal, sada će se svakodnevno baviti problemima građana. Rešavanje svakodnevnih problema pokazaće da “male” priče oslikavaju propuste i zloupotrebe u funkcionisanju sistema.
Pored ovih formata, TOP kanal će nastaviti sa emitovanjem najkvalitetnijeg domaćeg i stranog serijskog i filmskog programa. Ove godine je u planu emitovanje druge sezone popularne serije “Senke nad Balkanom” Dragana Bjelogrlića, četvrte sezone jednog od najgledanijih domaćih serijala “Ubice mog oca”, mini serijala “Zaspanka za vojnika” Gage Antonijevića, kao i novih epizoda “Mileta protiv tranzicije” autora Srđana Anđelića.
TOP je u poslednjih godinu i po dana publiku osvojio premijerama visokobudžetnih domaćih serija kao što su “Ubice mog oca”, “Žigosani u reketu” i “Konak kod Hilmije” kao i vrhunskim stranim serijama, igranim i crtanim filmovima i emisijama zabavnog karaktera iz sopstvene produkcije, kao što su kviz “Totalni obrt” i kulinarski šou “Mr. Kitchen”.
TOP kanal je deo United Media, u okviru koje posluje i TV N1, možete ga gledati online na sajtu Uživo Televizija.
Traktorom upao u nabujalu Toplicu, a ONDA JE VODA POČELA DA GA NOSI!
Written by Kako LakoGoran Jovanović (53) iz sela Podina kod Žitorađe juče ujutro upao je traktorom u nabujalu reku Toplicu u ataru sela, a sekunde su odlučivale o njegovom životu. Na sreću uspeo je da razbije staklo na kabini traktora i izađe iz vode.
Danas su posle mnogo pokušaja, uz pomoć ronioca Milana Maslakovića iz Prokuplja i mehanizacije Javnog preduzeća za urbanizam Žitorađa konačno posle više od 24 sata izvukli i traktor iz nabujale reke. Sa Goranom u kabini je bio i njegov pas ljubimac, koji na žalost nije uspeo da se izvuče.
- Krenuo sam putem ka kući i ne znam kako sam uopšte skrenuo na ovaj put ka reci. Trebalo je na sledećem da skrenem. Upao sam u reku i nisam znao da je toliko duboka i u sekundi je voda ponela traktor u dubinu. Ceo je odjednom bio u vodi. Dole ispod sa ono malo vazduha što je bilo, udarao sam nogama i rukama i uspeo da izbijem staklo. Voda me je ponela i izbacila 500 metara od tog mesta. Sreća usput sam dohvatio jednu granu i uspeo da izađem iz vode - priča Goran.
- Matica je neverovatno jaka, a voda mutna i traktor se uopšte nije video - kazao nam je Maslaković koji je proveo četrdeset minuta u hladnoj Toplici pokušavajući sa radnicima komunalnog Žitorađa i meštanima da nekako kukom i sajlom uhvate traktor.
Na kraju rukovodilac mašine JKP za izgradnju Žitorađa Saša Janjaćković uz pomoć svih ostalih uspeo je da zakači traktor i konačno ga izvuku.
- Hvala svima koji su nam pomogli, zaista ne znam kako bismo bez pomoći svih ljudi dobre volje - rekao je Goran Jovanović, kojeg je briga svih vidno potresla.
Izvor Srbija Danas
Google će ugasiti svoju verziju za korisnike društvene mreže Google+ u narednih 10 meseci, objavila je ova kompanija.
Odluka je usledila nakon otkrivanja ranije neobjavljenog sigurnosnog propusta koji je otkrio podatke o profilima korisnika koji su otklonjeni u martu 2018. godine.
Google kaže da Google+ trenutno ima "nisku upotrebu i angažovanje" i da 90% korisničkih sesija na Google+ traje manje od pet sekundi.
Ipak, kompanija planira da održi uslugu za poslovne korisnike koji ga koriste kako bi olakšali razgovor među saradnicima.
STIŽE BEBA! Ana Brnabić i Milica USKORO POSTAJU RODITELJI!!!
Written by Kako LakoPredsednica Vlade Srbije Ana Brnabić (43) i njena nekoliko godina mlađa partnerka, doktorka Milica Đurđić, uskoro postaju roditelji.
Kako saznaje magazin "Gloria", vantelesnoj oplodnji podvrgla se Milica Đurđić, koja se zbog drugog stanja već nekoliko meseci ne pojavljuje sa Anom Brnabić u javnosti, a kako je magazinu "Gloria" rečeno u Kliničkom centru Srbije, u Centru za radiologiju i magnetnu rezonancu gde je zaposlena, otišla je na trudničko bolovanje.
More...
Evropa traži drastično poskupljenje struje za Srbiju
Written by Kako LakoPrema rečima Jasmine Trhulj, predstavnice Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope, cena prava na emisiju ugljen-dioksida iz termoelektrana na evropskom tržištu poslednjih meseci ubrzano raste.
Kako je rekla, za emisiju jednog kilograma CO2 iz termoelektrana sada treba platiti od 22 do 24 evra. - Po tom pitanju trenutno ne postoji vremenski rok - rekla je Trhuljeva. - U toku je izrada studije za subvencije u sektoru uglja, i sa njom Energetska zajednica želi da počne razgovore na tu temu.
Da se o novim troškovima za proizvođače električne energije iz uglja šuška, potvrdio je u četvrtak i David Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS-a.
Na Zapadnom Balkanu, Srbija ima najnižu cenu struje u regionu, dok Bugarska ima najpovoljniju cenu među zemljama EU. Na cenu električne energije na Starom kontinentu, kako se čulo, sve više uticaja imaju takse i nameti koji se nameću proizvođačima struje. Sve manje na struju utiče prozvodna cena, ali se nametima za kilovate iz obnovljivih izvora energije i ekološkim taksama cena stalno nadograđuje.
Prestanak zabrane zapošljavanja u javnom sektoru
Written by Kako LakoZabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja se primenjuje već šestu godinu, najverovatnije će biti ukinuta krajem ove godine.
Kako navodi list Politika, pozivajući se na nezvanična saznanja, planirano je da se od 2020. godine primenjuje novi mehanizam zapošljavanja u celom javnom sektoru, prema takozvanim kadrovskim planovima.
To znači da vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje neće više davati zeleno svetlo za popunjavanje svakog pojedinačnog radnog mesta, već će samo odobravati plan zapošljavanja u određenom državnom organu.
List podseća da su kadrovski planovi ranije postojali u ministrstvima i državnim organima, što je značilo precizno planiranje poslova i broja ljudi, a da bi sada, kako navodi, trebalo da se primenjuju na celo javni sektor, to jest na škole, bolnice, domove zdravlja.
Ukidanje zabrane zapošljavanja jedna je od tema o kojima će Branko Ružić i Siniša Mali, ministri državne uprave i finansija, razgovarati sa misijom MMF-a, koja do 5. februara boravi u Beogradu.
U skladu sa Zakonom o akcizama Vlada je objavila nove dinarske iznose akciza na gorivo usklađene sa rastom potrošačkih cena u 2018. godini.
Nove, više akcize na derivate nafte primenjivaće se od 01. februara.
Tako su akcize za bezolovni benzin skočile sa 54,94 dinara po litru na 56,04 dinara. Akcize za gasna ulja povećane su sa 56,50 na 57,63 dinara po litru, dok su za tečni naftni gas uvećane sa 42,9 na 43,76 dinara po litru.
Da li će i za koliko naftne kompanije povećati cenu goriva od 1. februara još se ne zna, ali je realno očekivati da kompanije neće ovaj trošak preuzet na sebe, već da će ga prebaciti na kupce.
Srbi na "privremenom radu" prošle godine u zemlju poslali 3 milijarde evra!!!
Written by Kako LakoPo podacima Foruma dijaspore “Moju zemlju srce bira”, najviše novca i ovaj put stiglo je iz Nemačke – oko 730 miliona evra, dok je druga Švajcarska sa 390 miliona.
Pretpostavlja se da od gastarbajtera stigne i mnogo više od pomenute registrovane tri miljarde, ali ti novci putuju ilegalnim kanalima, preko poznanika, vozača, pisama ili prosto donesu kada dođu da obiđu zavičaj i porodicu.
Zoran Ilić, privrednik i povratnik iz emigracije koji okuplja biznismene oko pomenutog Foruma, kaže da je njihovo istaživanje pokazalo kako naša dijaspora raspolaže sa efektivom od 300 milijardi evra.
Reč je o 10 bruto domaćih proizvoda Srbije, ali problem je što ljudi iz dijaspore često ostaju razočarani posle pokušaja ulaganja u maticu.
Naš forum povezuje privrednike. Selektirali smo naše proizvode koje oni mogu da ponude od Beča do Čikaga i to je naš prvi zajednički korak, kaže Ilić.
Čekajući da se desi investicioni bum od sunarodnjaka iz belog sveta, građani Srbije za sada od njih najviše dobijaju pomoć. Često za lečenje.
Prema rezultatima istraživanja o donacijama iz dijaspore za filantropske svrhe u Srbiji, koje je nedavno udruženje “Koalicija za dobročinstvo” sprovela u 83 različite države sveta, više od 21 odsto naše dijaspore doniralo je u Srbiji u proteklih godinu dana. Najveći broj donacija upućen je za rešavanje zdravstvenih problema, čak 66,7 odsto.
Kako kaže Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, dotacije od dijaspore su dragocene jer imamo sve sporiji rast izvoza pa nam one pokrivaju bilans plaćanja sa inostranstvom.
“To nisu krupne dotacije, nego sitne, ljudi promene nekoliko stotina evra i trude se da prežive. Povećanje ukupne sume govori nam i o sve bržoj migraciji stanovništva u inostranstvo. Više ljudi odlazi, a oni koji ostaju, sve više su u položaju da im treba novac.”
Druga stvar je sve veća razlika u standardu nas i zemalja odakle novac dolazi, jednostavno mi njih ne sustižemo, a oni napreduju, rekao je Kovačević.
Kako dodaje, klima za ulaganje u Srbiji je loša, pre svega zbog korupcije. S druge strane, mnogi naši privrednici iz inostranstva opekli su se u pokušajima ulaganja u srpsku privredu.
Izvor Blic