Ako stanujete u centru grada ili u predgrađu gde su kuće blizu jedna do druge, par minuta fiskulture sa laptopom verovatno će otkriti nekoliko Wi-Fi mreža. Neka imena nehotice odaju činjenicu da ta mreža verovatno nije zaštićena lozinkom. Tražite mreže koje se zovu "linksys”, "default”, "Wireless”, "NETGEAR”, "belkin54g”, i "Apple Network 0273df”. To su podrazumevani nazivi mreža za najpopularnije bežične rutere. Ako se vlasnik mreže nije potrudio da promeni podrazumevani naziv, velika je verovatnoća da nema ni lozinku. Trebalo bi takođe da tražite znakove hakerske kulture. Pošto hakeri mnogo vole da odaju pristup Netu, naziv koji sadrži samo mala slova, kao "hackdojo", najverovatnije predstavlja pozivnicu za prijavljivanje. S druge strane, naziv koji sadrži samo velika slova obično ukazuje na to da je reč o mreži pod kontrolom neke korporacije.
Ako se pojavi zahtev da unesete lozinku, probajte "public"— to je podrazumevana lozinka mnogih Apple AirPort uređaja. Možete takođe da isprobate uobičajene lozinke kao što su "admin”, "password” i "1234" — ili jednostavno isprobajte ovaj spisak podrazumevanih lozinki (http://www.phenoelit-us.org/dpl/dpl.html). Trebalo bi takođe da probate da stavite naziv mreže u prostor za lozinku. Generička lozinka je znak da vlasnik mreže nije bio toliko pametan da izabere nešto što nije toliko očigledno ili da je rešio da prihvata strana lica. Šta vas briga? Upali ste. I ovde važi isto, ne postoji nijedan zakon koji bi branio da se pogađaju lozinke, pod uslovom da ne upadate u šifrovanu mrežu i čitate tuđe prenose.
Da ste se uspešno uključili u bežičnu mrežu utvrdićete po tome što se IP adresa vašeg laptopa promenila kada mu je ruter mreže dodelio lokalnu adresu. Ako hoćete na PC-ju da gledate kako se adresa menja, u Windowsu držite otvoren panel Network control; ako koristite Apple notebook, gledajte odeljak Network u programu System Preferences.
Kad proradi DNS, treba da ste na konju. Mada za krstarenje po Webu ne bi trebalo da imate problema, možda nećete moći da šaljete e-poštu programom Outlook ili sličnim programima sa radne površine zbog ograničenja na rutiranje e-pošte koja se postavljaju protiv spamera. Ako imate probleme, jednostavno pređite na neki servis e-pošte baziran na Webu, kao što su Hotmail ili Gmail.
Imajte na umu da vaši susedi možda nisu oduševljeni što delite njihovu liniju. Jedan tip iz moje nove zgrade je isključio svoju mrežu sutradan po mom dolasku, verovatno ga je isprepadalo svo to treptanje LED dioda na njegovom ruteru. Čak i susedi koji rado dele mogli bi da vas gledaju drugačijim očima ako pregledaju URL log listu svog rutera i nađu nekoliko stotina pristupanja pornografskim sajtovima. Mada će vaše krstarenje da bude prikazano pod anonimnom adresom, već to što Wi-Fi ima kratak domet znači da će svako moći da zaključi da neki vlasnik laptopa na udaljenosti od 30 metara od njihove dnevne sobe pati od fetišizma punjenih životinja. (Kao stanovnik San Franciska, moram da istaknem da je fetišizma punjenih životinja sasvim normalna stvar. Problem ima vaš sused.)
S obzirom na to da nisu svi željni kao ja da dele svoju mrežu, fer je da objasnim da postoji neverovatno jednostavan način da svoju mrežu zaštitite od svojih suseda i kompjuterskih zanesenjaka u prolazu. Samo treba da izaberete lozinku koja nije toliko očigledna kao "1234”. Postoji jedan spisak mera za Wi-Fi bezbednost koje možete da primenite i sprečite napredne ruske tinejdžere da prate vaše otkucaje na tastaturi, ali u realnom životu jedini koji se motaju oko vašeg bežičnog signala su budale kao ja kojima treba da se negde prijave dok telefonska kompanija ne poveže njihov stan http://compnetworking.about.com/od/wirelesssecurity/tp/wifisecurity.htm). Lozinka koju je teško pogoditi šalje jasnu poruku: Idi nađi neki Internet kafić, kretenu.
