Ako stanujete u centru grada ili u predgrađu gde su kuće blizu jedna do druge, par minuta fiskulture sa laptopom verovatno će otkriti nekoliko Wi-Fi mreža. Neka imena nehotice odaju činjenicu da ta mreža verovatno nije zaštićena lozinkom. Tražite mreže koje se zovu "linksys”, "default”, "Wireless”, "NETGEAR”, "belkin54g”, i "Apple Network 0273df”. To su podrazumevani nazivi mreža za najpopularnije bežične rutere. Ako se vlasnik mreže nije potrudio da promeni podrazumevani naziv, velika je verovatnoća da nema ni lozinku. Trebalo bi takođe da tražite znakove hakerske kulture. Pošto hakeri mnogo vole da odaju pristup Netu, naziv koji sadrži samo mala slova, kao "hackdojo", najverovatnije predstavlja pozivnicu za prijavljivanje. S druge strane, naziv koji sadrži samo velika slova obično ukazuje na to da je reč o mreži pod kontrolom neke korporacije.

Ako se pojavi zahtev da unesete lozinku, probajte "public"— to je podrazumevana lozinka mnogih Apple AirPort uređaja. Možete takođe da isprobate uobičajene lozinke kao što su "admin”, "password” i "1234" — ili jednostavno isprobajte ovaj spisak podrazumevanih lozinki (http://www.phenoelit-us.org/dpl/dpl.html). Trebalo bi takođe da probate da stavite naziv mreže u prostor za lozinku. Generička lozinka je znak da vlasnik mreže nije bio toliko pametan da izabere nešto što nije toliko očigledno ili da je rešio da prihvata strana lica. Šta vas briga? Upali ste. I ovde važi isto, ne postoji nijedan zakon koji bi branio da se pogađaju lozinke, pod uslovom da ne upadate u šifrovanu mrežu i čitate tuđe prenose.

Da ste se uspešno uključili u bežičnu mrežu utvrdićete po tome što se IP adresa vašeg laptopa promenila kada mu je ruter mreže dodelio lokalnu adresu. Ako hoćete na PC-ju da gledate kako se adresa menja, u Windowsu držite otvoren panel Network control; ako koristite Apple notebook, gledajte odeljak Network u programu System Preferences. 

Kad proradi DNS, treba da ste na konju. Mada za krstarenje po Webu ne bi trebalo da imate problema, možda nećete moći da šaljete e-poštu programom Outlook ili sličnim programima sa radne površine zbog ograničenja na rutiranje e-pošte koja se postavljaju protiv spamera. Ako imate probleme, jednostavno pređite na neki servis e-pošte baziran na Webu, kao što su Hotmail ili Gmail.

Imajte na umu da vaši susedi možda nisu oduševljeni što delite njihovu liniju. Jedan tip iz moje nove zgrade je isključio svoju mrežu sutradan po mom dolasku, verovatno ga je isprepadalo svo to treptanje LED dioda na njegovom ruteru. Čak i susedi koji rado dele mogli bi da vas gledaju drugačijim očima ako pregledaju URL log listu svog rutera i nađu nekoliko stotina pristupanja pornografskim sajtovima. Mada će vaše krstarenje da bude prikazano pod anonimnom adresom, već to što Wi-Fi ima kratak domet znači da će svako moći da zaključi da neki vlasnik laptopa na udaljenosti od 30 metara od njihove dnevne sobe pati od fetišizma punjenih životinja. (Kao stanovnik San Franciska, moram da istaknem da je fetišizma punjenih životinja sasvim normalna stvar. Problem ima vaš sused.)

S obzirom na to da nisu svi željni kao ja da dele svoju mrežu, fer je da objasnim da postoji neverovatno jednostavan način da svoju mrežu zaštitite od svojih suseda i kompjuterskih zanesenjaka u prolazu. Samo treba da izaberete lozinku koja nije toliko očigledna kao "1234”. Postoji jedan spisak mera za Wi-Fi bezbednost koje možete da primenite i sprečite napredne ruske tinejdžere da prate vaše otkucaje na tastaturi, ali u realnom životu jedini koji se motaju oko vašeg bežičnog signala su budale kao ja kojima treba da se negde prijave dok telefonska kompanija ne poveže njihov stan http://compnetworking.about.com/od/wirelesssecurity/tp/wifisecurity.htm). Lozinka koju je teško pogoditi šalje jasnu poruku: Idi nađi neki Internet kafić, kretenu.

Internet pretraživanja i popularno „guglanje“ postali su deo naše svakodnevice. Šta god se zapitamo, jednostavno ćemo otkucati u popularni pretraživač. I koliko god nam to može olakšati život, nije sve tako benigno, kažu stručnjaci, prema kojima je „guglanje“ često uzrok dezinformacija te može negativno delovati, prenose mediji.

Zbog toga ovih 5 stvari nikad ne treba guglati.

1. Zdravstvene simptome

Prvo, da obratimo pažnju na ljudsko zdravlje. Postoje brojni specijalizovani portali s takvim sadržajima i korisnim informacijama, ali i još više onih koji ne vode medicinski profesionalci, koji nisu nimalo edukovani za to niti imaju iskustva.

Stoga, „doktor Google“ često daje pogrešne odgovore, plaši ljude i slično – ako imate bilo kakvih neduomica, zakažite sastanak kod svog lekara.

2. Bilo šta ilegalno

Ako u „Google“ upišete nešto tipa „kako napraviti bombu“ ili „kako proizvoditi drogu“ treba da vodite računa da vaša pretraživanja nisu uvek tako privatna te bi, ako postanete sumnjivi, ovakve pretrage bile nešto čemu se lako ulazi u trag, i zbog čega biste se mogli naći u nevolji.

3. Fournier

NBA košarkaš koji igra za Orlando Medžik zove se Evan Furnije (Fournier), a njegov nadimak „nemojte nikad guglati“. Za to postoji jako dobar razlog.

Njegovo prezime, koje na francuskom znači „pekar“, takođe je i naziv za jednu vrstu gangrene koja pogađa genitalije. Ako otkucate njegovo ime, najverovatnije ćete ugledati fotografije upravo te bolesti, koja zaista izgleda grozno.

4. „Mouth“ larva

Jedan korisnik Reddita želeo je da izgugla pojam „moth larva“ (larva moljca). Međutim, pogrešno je otkucao pa je napisao „mouth larva’ (larva u ustima).

Prizor koji je ugledao kao rezultat pretrage upravo je ono što biste očekivali – odvratan. Ima još puno sličinih pojmova – stoga nemojte „guglati“ stvari kao što su deglove, blue waffle i lemon party.

5. Svoju mail adresu

Ako „guglate“ svoje ime ili e-mail adresu, izbaciće vam sva mjesta na kojima se javno spominju, a to može neugodno da Vas iznenadi.

Možete od „Googlea“ tražiti da vas „zaboravi“, ali će ga uskoro bilo koja stranica na kojoj ste dali svoj e-mail proširiti po celom webu.

Sigurno nam se svima dogodilo da smo uveče jednostavno previše lenje da skinemo šminku sa lica. Ali znate li kakve posledice to može imati po vašu kožu?

Pre svakog leta, osoblje aviona od putnika traži da svoje mobilne telefone prebace na ‘airplane mode’. Ali da li ste se ikada zapitali zbog čega je uvedeno ovo pravilo?

Do sada nije dokazano da signal mobilnog telefona može poremetiti navigaciju aviona, ali je to mišljenje itkekako uvreženo. – Nikad se nije dokazalo da se signal mobilnog telefona preklopio sa signalom navigacije na avionu. No, samo zato što se to nikad nije dogodilo, ne znači da neće -, izjavio je jedan pilot za Business Insider.

Istina oko ‘airplane mode’ leži u radijskim mrežama na zemlji, koje bi aktivni signali iz vazduha mogli poremetiti. To bi značilo da mobilni telefoni u vazduhu zapravo mogu ‘pokupiti’ signale sa više baznih stanica. To bi vrlo lako moglo zagušiti mreže na tlu i uzrokovati ‘izbacivanja’ s mreža.

Ipak, neki internacionalni letovi imaju instalirane odašiljače za mobilne telefone u avionima, tako da putnici bez problema mogu zvati i slati poruke. Sve veći broj aviona sada nudi i Wi-Fi mrežu pa je omogućeno normalno surfovanje i komuniciranje tokom letova, piše 24 sata.hr.