Poljoprivreda (24)
Industrija mašina i traktora, koju je u aprilu prošle godine kupila indijska kompanija Tafe, svoju proizvodnju će izmestiti u fabriku Jarkovac u opštini Sečanj, kaže za Danas Kamal Ahuđa, zamenik direktora Tafea za evropsko tržište.
Reč je, naime, o postrojenju za proizvodnju prikolica za traktore IMT-a koje je prestalo da radi pre nekoliko godina zbog lošeg poslovanja. Iako je tokom preuzimanja IMT brenda (zemljište na kome se nalazila fabrika u Novom Beogradu izuzeto je od prodaje) naglašeno da će proizvodnja na novoj lokaciji startovati za godinu dana, taj termin će ipak biti prolongiran. Kako objašnjava Ahuđa, do kašnjenja u otvaranju nove fabrike dolazi zbog toga što je Tafe, zbog administrativnih razloga, pravosnažno ušla u posed IMT tek krajem jula 2018. godine.
– Tek od tog trenutka smo mogli da počnemo da razmišljamo o pokretanju proizvodnje u Jarkovcu, a za to su naravno potrebne adekvatne pripreme. Treba naglasiti i da su postrojenja u toj fabrici u veoma oronulom stanju i zahtevaju opsežnu infrastrukturnu obnovu što takođe odlaže početak njenog rada. Ono što svakako u ovom trenutku sa sigurnošću može da se kaže je to da će IMT sa proizvodnjom u Jarkovcu početi krajem septembra – ističe Ahuđa.
Naš sagovornik napominje da je želja Tafe da više od 50 komponenti za traktore nabavlja od srpskih proizvođača, međutim, problem predstavlja činjenica da je dosta kooperanata IMT prestalo da radi tokom procesa tranzicije u Srbiji.
– Postoji jedan broj proizvođača koji posluju uspešno i poseduju potreban kvalitet kako bi proizvodili komponente za traktore IMT. U ovom trenutku više od 300.000 traktora IMT-a, od kojih su mnogi stari između 20 i 30 godina, i dalje se koriste širom nekadašnje Jugoslavije, tako da tržište za rezervne delove IMT-a svakako postoji. Na osnovu toga nameće se i logičan zaključak da je dosta poljoprivrednika u ovom regionu i dalje zainteresovano za kupovinu IMT traktora, pod uslovom da su im dostupni odgovarajući modeli – navodi Ahuđa.
Naš sagovornik nije mogao direktno da odgovori na pitanje koliko će radnika biti zaposleno u IMT fabrici traktora, objašnjavajući da će se njihov broj postepeno povećavati u zavisnosti od toga koliko će Tafe u Srbiji biti uspešan u postizanju postavljenih ciljeva. Podsećanja radi, Ahuđa, koji je inače rođen u Beogradu i po majci „naše gore list“, prošle godine je izjavio da će što direktno, što indirektno, u IMT-u raditi oko 1.000 ljudi.
Izvor DANAS
Nedimović: Potrošićemo svih 175 miliona evra iz predpristupnih fonadova
Written by Kako Lako
Branislav Nedimović je, gostujući u emisiji "Talasanje" Radio Beograda 1, naveo da je proces Ipard kontrole dosta složen, jer postoje dve kontrole pre odobravanja projekta.
"Pričaću vam jedan kuriozitet, imali smo jednog poljoprivrednika prijavio čovek da uzgaja tri hektara krompira i hteo je da dobije, mislim da je reč o traktoru, ispunjavao prethodno sve uslove, sve u redu. Međutim, kada smo izašli na terensku kontrolu, nema tri hektara krompira, nego 1,4. Gde je 1,6 hektara, ono šuma. Hoću da vam kažem da mora da se promeni svest ljudi koji podnose aplikacije, nema igre sa takvim stvarima. Imamo mi dosta aplikacija, npr. za traktor imamo više aplikacija nego što je bilo novca u prvom pozivu, što je dobro", kaže Nedimović.
Istakao je su sada u toku novi pozivi i da će ljudi moći da dođu na red, kao i da ima i novca.
"Mislim da mi imamo sasvim dovoljno aplikacija, odnosno mi smo očekivali da ćemo imati oko 200 aplikacija, a imali smo 504. Tako da ja sam zadovoljan količinom aplikacija", dodao je Nedimović.
Ukazao je da je nezadovoljan strukturom podnetih zahteva, jer otprilike 70-30 odsto je u korist prostora iznad Save i Dunava u odnosu na centralnu Srbiju.
"Doduše, takvi su po prirodi bili ti pozivi, mehanizacija i traktori. Ljudi su prethodnoj godini iz centralne Srbije koristili nacionalna sredstva za nabavku traktora, što na primer nisu mogli da koriste ovi od gore, jer smo mi davali za voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo koje imate više u centralnoj Srbiji. Ljudi su koristili te programe, 2.100 traktora smo samo dali subvencionisanih sredstava po 15.000 evra skoro po traktoru", objasnio je ministar.
Ima tu svega i moramo da radimo, to je kontinuiran proces, učimo se svi u tome, kaže Nedimović.
"Ja se neću smiriti dok ne potroše sav novac naši poljoprivrednici iz Ipard fonda, ima da ga potrošimo do zadnje pare, na nek ovi u Briselu, mogu to slobodno da kažem, crknu od muke", naglasio je Nedimović.
"Poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju mnogo više sredstava"
Najavio je da će poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju biti mnogo više sredstava za subvencije, kao i da će naročito više subvencija ići za stočarstvo u delu tovnog govedarstvo u delu genetskog materijala koji je neophodan za razvoj tovnog govedarstva.
Izvor RTS
Zbog minimalne količine struje izgubićemo 2.000 KILOMETARA REKA
Written by Kako Lako
Ako bi se izgradile sve derivacione male hidroelektrane na 850 planiranih lokacija, Srbija bi dobila još oko 100 do 150 MW instalirane snage za proizvodnju električne energije, ali bi, ujedno, izgubila i bar oko 2.000 kilometara planinskih rečica i potoka koje bi nestale bi u "pogrebnim" cevima ovih postrojenja, upozorava Goran Tokić, diplomirani inženjer elektronike na Elektronskom fakultetu u Nišu i aktivista pokreta "Odbranimo reke Stare planine" (ORSP).
Kako je "Blic" pisao, meštani Rakite kod Babušnice već više od godinu dana protestuju protiv namere investitora da izgradi derivacionu MHE na Rakitskoj reci što podrazumeva da se ovaj planinski vodotok najvećim delom sprovede kroz cevi u dužini od 2,5 kilometara, a slična sudbina već je zadesila Crnovršku reku na Staroj planini koja više ne liči na sebe jer su u njeno korito postavljene cevi. Da su derivacione MHE pogubne po reke, izjasnilo se i Ministarstvo životne sredine ali se njihova izgradnja i dalje nastavlja na više lokacija u Srbiji.
Kako je "Blic" pisao Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice zemalja
Evrope i Evropske unije (EU) na osnovu kojeg je u obavezi da do 2020.godine 27 odsto struje proizvodi iz obnovljivih izvora energije (OIE).
Kapaciteti za proizvodnju struje
Srbija ima oko 6 GW instalirane snage za proizvodnju struje od kojih su većina su termoelektrane a oko četvrtina su hidroelektrane. Đerdap je 1 GW, Bajina Bašta 400 MW (0,4 GW), pribranske HE na rekama veličine Nišave su 1 MW, male derivacione oko 0,1-0,5 MW...
Vetroparkovi
Tokić kaže da se nepohodna količina struje iz OIE može dobiti iz energije vetra i da se tako mogu sačuvati reke. Ilustracije radi, vetropark koji će se graditi u Kostolcu, snage je 66 MW.
- Dva nova vetroparka i ne treba nam nijedna MHE, tačnije, možemo da spasimo sve planinske reke! Ukratko, energija vetra je ogromna dok se od malih planiskih rečica može dobiti neka relativno mala količina struje, kaže Tokić.
Izvor BLIC, Foto RAS
Seljaci predaju oružje policiji: Dozvola za pusku ko uhranjena svinja!
Written by Kako Lako
Prema Zakonu o oružju i municiji potrebno je dosta dokumenata i naravno novca da bi se dobio novi oružni list. Života Jevremović iz Igrišta kaže da je za to, osim vremena i živaca, potrebno novca koliko vredi jedna uhranjena svinja.
-Vlasnik oružja, prema Zakonu, obavezan je da prilikom zamene oružnog lista, u policijsku stanicu donese oružje na uvid, kao i stare isprave. Potrebna mu je potvrda da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, kao i lekarsko uverenje o sposobnosti za držanje i nošenje oružja, kao i uverenje o položenom lovačkom ispitu-pojašnjava Života i dodaje da sve to košta oko 25.000 dinara, koliko i jedna ranjena svinja.
-Znači ja moram da dam pastrmu da bi dobio oružni list, jedan papir. Što je mnogo-mnogo je-kaže Života.
Pojašnjavajući da svaka kuća u planinskim selima obavezno ima najmanje jednu lovačku pušku jer je preko potrebna Života ističe da donosilac Zakona očigledno nije mislio na planince.
-Čime da se seljak na planini brani ako mu vukovi dođu u tor ili ih vidi u blizini. Vukovi su zimi spremni da dođu i u dvorište kako bi došli do hrane. Tako je od pamtiveka na ovim planinama i svakoj kući je puška bila neophodna, kao što je neophodna sekira, budak ili motika. Zbog ovog Zakona mnogi predaju oružje jer ne mogu da plate ovolike dažbine i ostaju goloruki-pojašnjava Života i dodaje da ne treba zanemariti ćinjenicu da dosta meštana živi uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.
-Možemo mi da pričamo šta hoćemo ali istina je jedna-Sstrah čuva “granicu”. Kad “neko” zna da ovamo u svakoj kući ima oružja, onda razmišlja, ako me razume onaj ko treba da me razume-kaže Života.
U susednom selu žive dva momka, nastavlja on. Šta će oni ako ne mogu ovo da plate i ostanu bez lovačkih pušaka. Da koriste praćke protiv vukova, lisica… ili da gledaju kako im zveri komadaju stoku. Koliko će se oni osećati sigurnim na ovom mestu goloruki. Svi mi koji smo odrasli u ovim planinskim selima navikli smo da imamo oružje. Odrastali smo sa lovačkom puškom, objašnjava Života.
Inače, ovaj zakon naišao je i na kritiku Nacionalne asocijacije za oružje, koja okuplja trgovce i proizvođače oružja, kao i streljačke klubove i saveze.
Generalni sekretar NAOS Duško Ilić ističe da su od početka bili protiv mnogih odredaba ovog Zakona, koji teži razoružavanju građana, iako je Srbija na samom dnu lestvice po broju komada oružja u posedu građana u Evropi.
Izvoz goveđeg mesa i podsticaji države podstakli su tov junadi u Srbiji. U sledećoj godini, subvencije po grlu biće uvećane sa 10.000 na 15.000 dinara, što će, kažu pocerski stočari, unaprediti i povećati proizvodnju od koje žive brojna domaćinstva.
Na obroncima Cera u selu Krivaja u tovu je oko 600 junadi. Porodica Simić u štali ima 30 grla. Planiraju izgradnju novog objekta i povećanje proizvodnje, koja je, kažu, bez subvencija nezamisliva.
"Mi na ovih 30 imamo oko četiri hiljade evra. To je nečija plata na nivou na godinu dana. I na razliku u tovu dobiće drugu platu i to je to. Ako bude više, još bolje", objašnjava Milan Simić iz Krivaje.
Proizvodnja je zahtevna, ali isplativa. Za tov koji traje duže od godinu dana najbitnije je obezbediti dovoljno kvalitetne hrane.
"Za jedno tele treba od tona i po do dve mešavine, od prikolica, do prikolica i po silaže, od 100 do 150 bala sena", navodi Đorđe Simić iz Krivaje.
Milan Simić dodaje da je zahtevno na svakom poslu.
"Mi imamo i osam tona silaže, imamo sena četiri hiljade bala. Imamo kukurza šest sedam vagona", ističe Milan Simić.
Pored pomoći države, uzgoj opstaje i zbog stabilne cene. Štala je puna i kod Milovana Markovića koji telad za tov kupuje u susednim mestima.
"U tovu imam 30 junadi starosti od šest meseci do godinu dana. Cena bikova malo varira, deset centi gore dole, ali je podnošljiva i stabilna, nema oscilacija niti gubitaka, ali nema ni velikog dobitka", naglašava Milovan Marković iz Krivaje.
"Ljudi povećavaju obim svoje proizvodnje, kupuju više teladi, stavljaju u tov, i ostvaruju svakako tu subvenciju. Mali broj ljudi ne ostvari subvenciju, nekad svojom greškom, nekad greškom klaničara", kaže Zoran Kozlina, PSSS Šabac.
Želja pocerskih stočara je da bez posrednika junad prodaju klaničarima. I pored toga što često kasne, subvencije su, kažu, stub proizvodnje.
„Naše selo“ – naziv je novog projekta Delta Holdinga, kojim ova kompanija želi da pokrene razvoj poljoprivrede u nerazvijenim predelima i obnovu sela u Srbiji. Za početak projekta odabrana su sela Dubočane i Mala Jasikova, u okolini Zaječara i danas su tu odluku njihovim žiteljima saopštili predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
Delta će pomagati meštanima dva odabrana sela da značajno unaprede nivo poljoprivredne proizvodnje, kao i društvenog i kulturnog života u svom mestu i da ih dovedu na nivo kakav imaju sela u razvijenim delovima Evrope. Stručnjaci Delta Agrara savetovaće poljoprivrednike u zaštiti i gajenju voća, u izboru sorti voća i rasa životinja i njihovom pravilnom uzgoju, kao i svim drugim poslovima od kojih zavisi uspeh poljoprivredne proizvodnje. Kako bi projekat učinila održivim, Delta će garantovati otkup proizvedene robe, jer je plasman do sada predstavljao jedan od najvećih problema za proizvođače u ovom kraju.
Projektom je planirano i poboljšanje kulturnog i društvenog života u ovim selima i to donacijom sredstava za za obnovu ustanova koje su važne za život celog sela, kao što su škola, dom kulture, dom zdravlja, i za organizaciju kulturnih i zabavnih događaja. Cilj je da se u što kraćem roku život o selima Dubočane i Mala Jasikova učini kvalitetnijim, za sadašnje meštane, i za one koji su ova sela napustili u potrazi za boljom budućnošću. Dugoročni cilj projekta je da ova naselja dostignu nivo modernih evropskih sela i da se u sela vrati deo odseljenog stanovništva, posebno mladih pojedinica i porodica.
Projekat „Naše selo“ pokrenut je uz punu podršku lokalne zajednice. Grad Zaječar ne samo da ohrabruje ulazak meštana u ovaj projekat, već nagoveštava i svoje uključivanje i mogućnost širenja akcije na druga sela u ovom delu istočne Srbije.
Izvor: BIZLife
3 najkorisnije strane poljoprivredne aplikacije na srpskom jeziku
Written by Kako Lako
1. Bayer Agro Prognoza
Obaveštenja o vremenskim prilikama u vašoj okolini sada su vam na dohvat ruke! Ova aplikacija će vam omogućiti detaljan pregled vremena na željenoj lokaciji, u intervalima od 6 sati. Osim ove usluge, nudi vam se direktan kontakt sa stručnjacima iz kompanije Bayer, od kojih možete dobiti korisne savete i preporuke za zaštitu vaših useva. Dostupni su vam i video prilozi sa aktuelnostima iz oblasti zaštite bilja.
Detalji o aplikaciji: dostupna je na srpskom jeziku i možete je preuzeti besplatno za Android uređaje ovde, ili za iOS uređaje ovde. Pročitajte više o ovoj aplikaciji na zvaničnom sajtu Bayer Crop Science | Srbija.
2. Agro-Assist (DuPont Pioneer)
Dovedite u red vašu knjigu polja uz ovu aplikaciju! Evidencija o dnevnom nivou padavina, navodnjavanju, radovima u polju, đubrenju, temperaturi zemljišta, zaštiti bilja i mnoge druge informacije sada su na jednom mestu! Njima možete jednostavno pristupiti i porediti ih. Kalendar unosa može biti po oblasti ili po hibridu. Možete unositi i važne fotografije, a dostupan vam je i katalog proizvoda.
Detalji o aplikaciji: dostupna je i na srpskom jeziku i možete je preuzeti besplatno za Android uređaje ovde, ili za iOS uređaje ovde. Pročitajte više o ovoj aplikaciji i njenim mogućnostima na zvaničnom sajtu DuPont Pioneer.
3. NutriKalk Elixir Zorka
Kolika količina đubriva je potrebna za određenu vrstu zemljišta? NutriKalk aplikacija vam nudi odgovor! Reč je o kalkulatoru koji, na osnovu rezultata analize zemljišta dobijenih AL-metodom, izračunava optimalne količine makroelemenata za đubrenje biljnih vrsta. Ostavljena je i opcija da se, preko sekcije „Kontakt“, korisnici direktno obrate stručnom timu kompanije „Elixir Zorka“ radi dobijanja podrobnijih informacija. Kao dodatna usluga, postoji mogućnost i da se vodi evidencija o primeni đubriva za razne parcele. Složićete se da je to sve što vam je potrebno kada je reč o korišćenju đubriva.
Loši delovi uništavaju poljoprivrednu mehanizaciju
Written by Kako Lako
Nažalost, više se veruje trgovcu nego majstoru, tvrdi Bojan Simić. Najveći kvarovi su posledica neodržavanja, dok su najčešći kvarovi uzrokovani neadekvatnim delovima. U održavanju mehanizacije važi pravilo, ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, ali višestruko više.
Bojan Simić je automehaničar iz Donje Šatornje, specijalizovan za poljoprivrednu mehanizaciju raznih marki. Preko 80 odsto popravki, u radionici koju je nasledio od svog oca, a on opet od svog, odnosi se na popravku traktora i priključnih mašina. Najviše se "nagledao" kvarova transmisije, motora, kvarova usled neredovnog menjanja ulja i neodržavanja. Međutim, kada dođe trenutak za promenu delova koji su bili najslabija karika, nastaju drugi problemi.
„Taj loš, a najčešće veoma jeftin deo, na primer, uložak dizne može da napravi veliku štetu na mašini i do 500 evra, a koštao je na primer 300 dinara - veoma je osetljivo. U tom trenutku kad se montira, majstor ne može da primeti, postoji uređaj koji ispituje konkretno taj uložak dizni, koji pokazuje da radi u trenutku kad je namešten. Međutim, čim vlasnik krene sa svojom mašinom dalje, on ponovo otkaže”, kaže Simić.
Kako bi izbegao neprilike i probleme svojih mušterija, za poljoprivrednu mehanizaciju ovaj majstor iz Donje Šatornje, nabavlja delove isključivo u veleprodaji i preko interneta – naručivanjem od proizvođača mašina. Iskustvom je naučio koji delovi kojih firmi i proizvođača su pouzdani.
„Ne mora da znači da je najkvalitetnije najskuplje, postoji naše firme koje imaju kvalitetne delove, a ljudi ih izbegavaju jer misle da nisu dobre, postoje i individualni proizvođači nekih delova poput sajli koji čak nekad i kvalitetnije izrade deo od originalnog. Opet, neke renomirane firme svojim delovima ne priznaju garanciju ni 6 meseci, a to je malo za poljoprivrednu mašinu. Problem su kineski i indijski delovi, ima dobrih ali ima i jako loših. Trenutno je tržište preplavljeno nemačkim delovima, a ja nisam ništa primetio da su bolji od naših bivših.
Nažalost, u mom poslu više se ceni glas trgovca nego glas majstora”, kaže Simić i dodaje da zbog toga izbegava maloprodaje, pijace i buvljake, jer marže trgovaca budu do 100 odsto. Dešava se da samo za remont naših traktora naručuje delove iz više firmi.
Izvor: MojAuto
Ivan Periškić iz Sombora potiče iz pčelarske porodice. Ljubav prema pčelama nasledio je od oca, a od 1972. godine samostalno se bavi pčelarstvom.
Zajedno sa suprugom i sinovima uspešno se bavi proizvodnjom pčelinjih proizvoda kao što su bagremov i livadski med, med uljane repice, šumski med.
- Seleći sam pčelar, 18 godina selim pčele na Homoljske planine, gde sakupljam bagremov i livadski med. Nakon toga selim na Frušku Goru, na lipu. Potom se vraćam u Bačku, kući na suncokretovu pašu - priča Ivan Periškić.
Pčelinjak porodice Periškić broji 300 košnica i smešten je na Dunavu u Bačkom Monoštoru.
Posao je nasledio od pradede, danas njegove medenjake i liciderska srca kupuju ŠIROM SVETA (FOTO/VIDEO)
Da li od pčela može da se živi otkriva nam Ivan Periškić.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za RTS je rekao da je novac namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu.
Subvencije za tovno govedarstvo biće povećane, sa sadašnjih 10.000 dinara po grlu na minimum 15.000 dinara, objasnivši to skokom cena kilograma goveđeg mesa.
„Imamo tržišta Turske, otvorili smo tržište Kine, otvaramo sad tržište nekih zemalja na Bliskom istoku i da bi smo pospešili proizvodnju goveda, koja su važna i zbog stajnjaka i očuvanja poljoprivrednog zemljišta, mi ćemo povećati za najmanje 50 odsto subvencije“, napominje ministar poljoprivrede. Kaže da ne očekuje negodovanja zbog toga što se neće povećavati davanja po hektaru koja iznose 4.000 dinara.
„Koliko je jorgan dugačak, toliko će i biti novca. Četiri hiljade dinara ostaje. Sve druge mere povećavamo. Primera radi, za nabavku opreme, mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje pre dve godine bilo je 500 miliona dinara ukupno, sad će budžet za to biti oko devet milijardi“, ističe Nedimović.
Davanje po hektaru uglavnom se, kaže, pretvori u potrošnju i nema koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
„Sad ćemo imati dosta novca koji će biti namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, za hladnjače, sve ono što je potrebno da sačuvaju svoju robu i da je prodaju onda kada ona ima dobru cenu“, rekao je ministar.
Izvor Danas.rs
