Ako bi se izgradile sve derivacione male hidroelektrane na 850 planiranih lokacija, Srbija bi dobila još oko 100 do 150 MW instalirane snage za proizvodnju električne energije, ali bi, ujedno, izgubila i bar oko 2.000 kilometara planinskih rečica i potoka koje bi nestale bi u "pogrebnim" cevima ovih postrojenja, upozorava Goran Tokić, diplomirani inženjer elektronike na Elektronskom fakultetu u Nišu i aktivista pokreta "Odbranimo reke Stare planine" (ORSP).

Kako je "Blic" pisao, meštani Rakite kod Babušnice već više od godinu dana protestuju protiv namere investitora da izgradi derivacionu MHE na Rakitskoj reci što podrazumeva da se ovaj planinski vodotok najvećim delom sprovede kroz cevi u dužini od 2,5 kilometara, a slična sudbina već je zadesila Crnovršku reku na Staroj planini koja više ne liči na sebe jer su u njeno korito postavljene cevi. Da su derivacione MHE pogubne po reke, izjasnilo se i Ministarstvo životne sredine ali se njihova izgradnja i dalje nastavlja na više lokacija u Srbiji.
Kako je "Blic" pisao Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice zemalja
Evrope i Evropske unije (EU) na osnovu kojeg je u obavezi da do 2020.godine 27 odsto struje proizvodi iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Kapaciteti za proizvodnju struje

Srbija ima oko 6 GW instalirane snage za proizvodnju struje od kojih su većina su termoelektrane a oko četvrtina su hidroelektrane. Đerdap je 1 GW, Bajina Bašta 400 MW (0,4 GW), pribranske HE na rekama veličine Nišave su 1 MW, male derivacione oko 0,1-0,5 MW...

Vetroparkovi

Tokić kaže da se nepohodna količina struje iz OIE može dobiti iz energije vetra i da se tako mogu sačuvati reke. Ilustracije radi, vetropark koji će se graditi u Kostolcu, snage je 66 MW.

- Dva nova vetroparka i ne treba nam nijedna MHE, tačnije, možemo da spasimo sve planinske reke! Ukratko, energija vetra je ogromna dok se od malih planiskih rečica može dobiti neka relativno mala količina struje, kaže Tokić.

Izvor BLIC, Foto RAS