U poslednje vreme mnoštvo korisnika Fejsbuka postalo je žrtva hakerskih napada, njihovi nalozi su preuzimani i zloupotrebljavani, ali ono što zaista leži u osnovi problema jeste što prave žrtve ovih prevara nisu oni, već njihovi prijatelji, jer su upravo njima „hakeri“ uzimali podatke sa platnih kartica i na taj način sticali protivpravnu dobit.

Ako ste se probudili jednog petka ujutru i pokušali da uđete na Fejsbuk preko vašeg telefona da pogledate „šta ima novo“, pa umesto da pročitate „njuz fid“ našli ste se u situaciji da čitate obaveštenje od Fejsbuka da je vaša lozinka promenjena i da je neophodno da dokažete da ste to zaista vi kako bi povratili vaš nalog, bili ste meta „onlajn prevaranata“.

U neverici ste istog trenutka pokušali da promenite lozinku, ali zbog dvofaktorske autentifikacije koju je uvelo mnoštvo onlajn-platformi, Fejsbuk je od vas tražio da ukucate šestocifren broj koji ste dobili na vaš mobilni telefon. Tada shvatate i da je i broj telefona promenjen u podešavanjima naloga, te da više ne postoji nijedan jednostavan način da svoj profil povratite.

Sad već kreće panika, jer umesto da čitate vaš „fid“, stiže vam prvi poziv od prijatelja koga niste čuli jako dugo i pita vas zašto vam odjednom, nakon svih ovih godina, trebaju pare od njega, odnosno, zašto ste mu tražili da vam pošalje podatke sa njegove platne kartice. Ubrzo zatim stiže i drugi poziv, a odmah zatim i treći. Tada postaje jasno da je đavo odneo šalu i da ste evidentno žrtva prevare.

Međutim, koliko god to stresno bilo za vlasnika Fejsbuk naloga koji se nalazi u ulozi žrtve tih „onlajn prevaranata“, mnogi zanemaruju činjenicu da oni zapravo nisu meta, već njihovi prijatelji sa Fejsbuka, jer na izuzetno vešt način ti pljačkaši pokušavaju da se domognu podataka sa njihovih platnih kartica kako bi ih potom zloupotrebili i ostvarili protivpravnu dobit.

„Naše selo“ – naziv je novog projekta Delta Holdinga, kojim ova kompanija želi da pokrene razvoj poljoprivrede u nerazvijenim predelima i obnovu sela u Srbiji. Za početak projekta odabrana su sela Dubočane i Mala Jasikova, u okolini Zaječara i danas su tu odluku njihovim žiteljima saopštili predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.

Delta će pomagati meštanima dva odabrana sela da značajno unaprede nivo poljoprivredne proizvodnje, kao i društvenog i kulturnog života u svom mestu i da ih dovedu na nivo kakav imaju sela u razvijenim delovima Evrope. Stručnjaci Delta Agrara savetovaće poljoprivrednike u zaštiti i gajenju voća, u izboru sorti voća i rasa životinja i njihovom pravilnom uzgoju, kao i svim drugim poslovima od kojih zavisi uspeh poljoprivredne proizvodnje. Kako bi projekat učinila održivim, Delta će garantovati otkup proizvedene robe, jer je plasman do sada predstavljao jedan od najvećih problema za proizvođače u ovom kraju.

Projektom je planirano i poboljšanje kulturnog i društvenog života u ovim selima i to donacijom sredstava za za obnovu ustanova koje su važne za život celog sela, kao što su škola, dom kulture, dom zdravlja, i za organizaciju kulturnih i zabavnih događaja. Cilj je da se u što kraćem roku život o selima Dubočane i Mala Jasikova učini kvalitetnijim, za sadašnje meštane, i za one koji su ova sela napustili u potrazi za boljom budućnošću. Dugoročni cilj projekta je da ova naselja dostignu nivo modernih evropskih sela i da se u sela vrati deo odseljenog stanovništva, posebno mladih pojedinica i porodica.

Projekat „Naše selo“ pokrenut je uz punu podršku lokalne zajednice. Grad Zaječar ne samo da ohrabruje ulazak meštana u ovaj projekat, već nagoveštava i svoje uključivanje i mogućnost širenja akcije na druga sela u ovom delu istočne Srbije.

Izvor: BIZLife

1. Bayer Agro Prognoza

Obaveštenja o vremenskim prilikama u vašoj okolini sada su vam na dohvat ruke! Ova aplikacija će vam omogućiti detaljan pregled vremena na željenoj lokaciji, u intervalima od 6 sati. Osim ove usluge, nudi vam se direktan kontakt sa stručnjacima iz kompanije Bayer, od kojih možete dobiti korisne savete i preporuke za zaštitu vaših useva. Dostupni su vam i video prilozi sa aktuelnostima iz oblasti zaštite bilja.

Detalji o aplikaciji: dostupna je na srpskom jeziku i možete je preuzeti besplatno za Android uređaje ovde, ili za iOS uređaje ovde. Pročitajte više o ovoj aplikaciji na zvaničnom sajtu Bayer Crop Science | Srbija.

2. Agro-Assist (DuPont Pioneer)

Dovedite u red vašu knjigu polja uz ovu aplikaciju! Evidencija o dnevnom nivou padavina, navodnjavanju, radovima u polju, đubrenju, temperaturi zemljišta, zaštiti bilja i mnoge druge informacije sada su na jednom mestu! Njima možete jednostavno pristupiti i porediti ih. Kalendar unosa može biti po oblasti ili po hibridu. Možete unositi i važne fotografije, a dostupan vam je i katalog proizvoda. 

Detalji o aplikaciji: dostupna je i na srpskom jeziku i možete je preuzeti besplatno za Android uređaje ovde, ili za iOS uređaje ovde. Pročitajte više o ovoj aplikaciji i njenim mogućnostima na zvaničnom sajtu DuPont Pioneer.

3. NutriKalk Elixir Zorka

Kolika količina đubriva je potrebna za određenu vrstu zemljišta? NutriKalk aplikacija vam nudi odgovor! Reč je o kalkulatoru koji, na osnovu rezultata analize zemljišta dobijenih AL-metodom, izračunava optimalne količine makroelemenata za đubrenje biljnih vrsta. Ostavljena je i opcija da se, preko sekcije „Kontakt“, korisnici direktno obrate stručnom timu kompanije „Elixir Zorka“ radi dobijanja podrobnijih informacija. Kao dodatna usluga, postoji mogućnost i da se vodi evidencija o primeni đubriva za razne parcele. Složićete se da je to sve što vam je potrebno kada je reč o korišćenju đubriva.

Nažalost, više se veruje trgovcu nego majstoru, tvrdi Bojan Simić. Najveći kvarovi su posledica neodržavanja, dok su najčešći kvarovi uzrokovani neadekvatnim delovima. U održavanju mehanizacije važi pravilo, ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, ali višestruko više.

 

Bojan Simić je automehaničar iz Donje Šatornje, specijalizovan za poljoprivrednu mehanizaciju raznih marki. Preko 80 odsto popravki, u radionici koju je nasledio od svog oca, a on opet od svog, odnosi se na popravku traktora i priključnih mašina. Najviše se "nagledao" kvarova transmisije, motora, kvarova usled neredovnog menjanja ulja i neodržavanja. Međutim, kada dođe trenutak za promenu delova koji su bili najslabija karika, nastaju drugi problemi.

„Taj loš, a najčešće veoma jeftin deo, na primer, uložak dizne može da napravi veliku štetu na mašini i do 500 evra, a koštao je na primer 300 dinara - veoma je osetljivo. U tom trenutku kad se montira, majstor ne može da primeti, postoji uređaj koji ispituje konkretno taj uložak dizni, koji pokazuje da radi u trenutku kad je namešten. Međutim, čim vlasnik krene sa svojom mašinom dalje, on ponovo otkaže”, kaže Simić.

Kako bi izbegao neprilike i probleme svojih mušterija, za poljoprivrednu mehanizaciju ovaj majstor iz Donje Šatornje, nabavlja delove isključivo u veleprodaji i preko interneta – naručivanjem od proizvođača mašina. Iskustvom je naučio koji delovi kojih firmi i proizvođača su pouzdani.

„Ne mora da znači da je najkvalitetnije najskuplje, postoji naše firme koje imaju kvalitetne delove, a ljudi ih izbegavaju jer misle da nisu dobre, postoje i individualni proizvođači nekih delova poput sajli koji čak nekad i kvalitetnije izrade deo od originalnog. Opet, neke renomirane firme svojim delovima ne priznaju garanciju ni 6 meseci, a to je malo za poljoprivrednu mašinu. Problem su kineski i indijski delovi, ima dobrih ali ima i jako loših. Trenutno je tržište preplavljeno nemačkim delovima, a ja nisam ništa primetio da su bolji od naših bivših.

Nažalost, u mom poslu više se ceni glas trgovca nego glas majstora”, kaže Simić i dodaje da zbog toga izbegava maloprodaje, pijace i buvljake, jer marže trgovaca budu do 100 odsto. Dešava se da samo za remont naših traktora naručuje delove iz više firmi.

Izvor: MojAuto

Zakon, koji je izradilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, biće početkom 2019. godine prosleđen vladi i parlamentu, izjavio je državni sekretar u tom ministarstvu Ivan Karić za britansku agenciju Rojters.

"Ukoliko se nastavi ovaj ekstremno neekološki trend preusmeravanja rečnih tokova u kanale, uskoro ćemo zauvek izgubiti više hiljada kilometara balkanskih tokova i reka", reako je Karić.

Dodaje i da bi, prema novom zakonu, male hidroelektrane koje su već izgrađene mogle izgubiti pravo na subvencije za isporuku energije ako se utvrdi da ne poštuju ekološke procedure.
Nevladine organizacije Rivervoč (Riverwatch) i Evronejčer (EuroNatur) objavile su danas dokument koji pokazuje da su tri četvrtine reka na Balkanu toliko ekološki vredne da bi na njima potpuno trebalo zabraniti razvoj hidroelektrana.

Te dve organizacije se zalažu za očuvanje mreže vodnih tokova na Balkanu koju nazivaju "plavim srcem" Evrope, procenjujući da rečna mreža od Slovenije do Grčke iznosi čak više od 80.000 kilometara.

Vlasti i investitori širom regiona Zapadnog Balkana, dodaje Rojters, smatraju da je hidroenergija ekološka alternativa za druge izvore energije, i navode da bi zemljama u regionu ona mogla da pomogne da dostignu ciljne nivoe energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj energetskoj potrošnji, koje treba da ispune kako bi se priključile Evropskoj uniji.

Ivan Periškić iz Sombora potiče iz pčelarske porodice. Ljubav prema pčelama nasledio je od oca, a od 1972. godine samostalno se bavi pčelarstvom.

Zajedno sa suprugom i sinovima uspešno se bavi proizvodnjom pčelinjih proizvoda kao što su bagremov i livadski med, med uljane repice, šumski med.

- Seleći sam pčelar, 18 godina selim pčele na Homoljske planine, gde sakupljam bagremov i livadski med. Nakon toga selim na Frušku Goru, na lipu. Potom se vraćam u Bačku, kući na suncokretovu pašu - priča Ivan Periškić.

Pčelinjak porodice Periškić broji 300 košnica i smešten je na Dunavu u Bačkom Monoštoru.

Posao je nasledio od pradede, danas njegove medenjake i liciderska srca kupuju ŠIROM SVETA (FOTO/VIDEO)

Da li od pčela može da se živi otkriva nam Ivan Periškić.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za RTS je rekao da je novac namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu.

Subvencije za tovno govedarstvo biće povećane, sa sadašnjih 10.000 dinara po grlu na minimum 15.000 dinara, objasnivši to skokom cena kilograma goveđeg mesa.

„Imamo tržišta Turske, otvorili smo tržište Kine, otvaramo sad tržište nekih zemalja na Bliskom istoku i da bi smo pospešili proizvodnju goveda, koja su važna i zbog stajnjaka i očuvanja poljoprivrednog zemljišta, mi ćemo povećati za najmanje 50 odsto subvencije“, napominje ministar poljoprivrede. Kaže da ne očekuje negodovanja zbog toga što se neće povećavati davanja po hektaru koja iznose 4.000 dinara.

„Koliko je jorgan dugačak, toliko će i biti novca. Četiri hiljade dinara ostaje. Sve druge mere povećavamo. Primera radi, za nabavku opreme, mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje pre dve godine bilo je 500 miliona dinara ukupno, sad će budžet za to biti oko devet milijardi“, ističe Nedimović.

Davanje po hektaru uglavnom se, kaže, pretvori u potrošnju i nema koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

„Sad ćemo imati dosta novca koji će biti namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, za hladnjače, sve ono što je potrebno da sačuvaju svoju robu i da je prodaju onda kada ona ima dobru cenu“, rekao je ministar.

Izvor Danas.rs

Osmu i poslednju sezonu fantastične drame, televizijske serije Game of Thrones najavio je HBO u julu 2016.
Za razliku od prvih šest godišnjih doba od kojih je svaki imao deset epizoda, a sedmi koji je imao sedam epizoda, osma sezona imaće samo šest epizoda.

Kao i prethodne sezone, u velikoj meri će se sastojati od prvobitnog sadržaja koji trenutno nije pronađen u seriji A Song of Ice i Fire serije George RR Martin, a takođe će prilagoditi i materijal koji je Martin otkrio pokazivačima o predstojećim romanima u seriji "Vjetrovi zime i A" Dream of Spring.
Snimanje je zvanično počelo 23. oktobra 2017. godine, a zaključeno je u julu 2018. godine.
Premijera serije je u aprilu 2019. godine.

Evidentno je da moderne tehnologije danas igraju važnu ulogu u svim privrednim delatnostima, te ni poljoprivreda nije izuzetak. Različiti računarski programi i mobilne aplikacije svojim mnogobrojnim funkcijama olakšavaju obavljanje poljoprivrednih poslova, omogućavajući pritom veće prihode uz znatnu uštedu vremena i smanjenje fizičkog napora.

 

Jedan od takvih tehnoloških rešenja je i „Smart Watering sistem“ pomoću kojeg se odvija daljinska kontrola navodnjavanja obradivih površina.

Naime, ovaj sistem je kontroler za navodnjavanje koji poljoprivrednicima omogućava daljinsku kontrolu nad sistemom za navodnjavanje sa mobilnog telefona.

Pored osnovih funkcija koje podrazumevaju uključivanje navodnjavanja i programiranje njegovog trajanja, ovaj sistem ima mogučnost da meri vlažnost zemljišta, nivo vode i da daje alarme o nestanku električne energije i niskoj vlažnosti zemljišta. Takođe, postoji i opcija daljinskog doziranja prihrane kroz sistem za navodnjavanje putem dozer pumpi ili venturi sistema.

„U Smart Watering kontroleru se nalazi SIM kartica na čiji broj se šalju komande. Kontroler će odreagovati u skladu sa primljenom komandom. Sistem prima komande putem GSM mreže i on je podešen tako da na svaku komandu izvrši određenu operaciju.

Nakon izvršenja svake komande koju dobije, sistem daje odgovor vlasniku o tome šta se na parceli zapravo dešava, bilo da se radi o uključivanju zalivanja ili o proveri vlažnosti zemljišta. Slično je i sa alarmima koje daje vlasniku, ukoliko se detektuje niska vlažnost zemljišta ili dođe do nestanka električne energije na parceli, sistem šalje vlasniku SMS poruku o tome“, rekao je Lazar Jovanović, idejni tvorac ovog sistema.